Probuđena misao

Čežnja me neka zelena hvata. Dolina moja sad sva je od zlata... Livade pokošene na otavu mirišu, Zažutjele krošnje na povjetarcu se njišu. Drenjina dozrela grane zarumenila,  iznad vode spokojne ko' niska koralja se nadvila...  A ona teče,  duboka,  smirena... Miriše na jesen,  kao dunja  neubrana... Marija Grah, 17.9.2022. 

  G ori Gacka u predvečerje,  A li sunce je ne opeče. C rvena boja površinom se ljeska K ao vrela zrnca pijeska. A ona teče.... u suton dočekuje veče...  Marija Grah, 21.8.2022. 

  Zeleno polje leži kraj potoka,  Zelena voda šumra mi spod obloka, Zelena detelja diši pokošena,  Zelena jabuka škripi zagrižnjena,  Zeleni mi veter lasi z lica stiral,  Zeleno me zmisli kak si me ščera  pred cirkvom  ofiral!  Marija Grah, 15.8.2022. 

  Jožek Fjutre sam se rane stala cijele noći niesam spala.  Muku sam mučila,  sva sam se priželučila.  Kak da mater  posednem f stolec,  da joj veljim  da f imeniku stoji kolec?  Pa kad glji me je onda pitala gda sam f mislima  z Jožekem skitala! A i tie Jožek!  Bu me još čul! Ne bu me na fljetnom  več 'z cipeli zul'! Marija Grah, 15. 8. 2022.  Autor fotografije:  Autor Fraxinus Croat - Vlastito djelo postavljača, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=28917646