Probuđena misao

Kreni stazom koje nema, ali znaš točno gdje te vodi. Sam je stvaraš, sam je krčiš, ona je tvoj put ka slobodi. Pred sobom cilj svoj uvijek gledaj.  Putem hrabro hodaj i odstupiti ne daj.  A kad teško bude,  kad se svega skupi,  stisni šake, stisni zube,  i opet, korak dalje stupi.  Ne daj nikom da te smete,  da te sumnjama i brigama opterete, jer oni tvojim stopama ne hodaju,  zašto onda za tebe biraju? Kreni stazom koje nema, svojom je nazovi! I upornošću,  ljubavlju i  žarom- njome plovi..

Mauček ne dveriši liene zievo,  kekuot po pri brojde vesele pepievo. Tišino se f jorek ne parsti zevlieklo i kok mlodienko šlojer slieklo. Pred progem je lausi respujstilo,  leglo ped jobuke i  z večernju se ruosu pekrilo.  Cojti su stoli ne tam dveriši..  Izde sa štrukelj z paći diši..  Krove f štole vuodu zezovoju,  guske se vunje vukuoluk jobuke negonjoju.  Pred ječmi mi sliko tokvo steji..  Kok do dveriše izde gnjes živi.  I marti bi glji tok zgledele sume do bi čleveko imele..  A već go ja nie..  Nie go čuti mutuoro fjutre,  kok z jorko pe blote drljinče,  z kunticu mlieko k ceste sa žuri.  Mlieke predo,  kruhek kupi.  Ter po sa krotki čausek pespeminjo, i nuze, f jorek,  ne mutuoru zevijo. 

Fotografija: uživo.pregrada.hr U jutru, tišini, dan se bliži. Ružičastim bojama neba se divim, dok doline u tišini ispunja maglama sivim. Polako, šuljajuć se, sunce zrake pruža. Po snenim bregima, bijelim velom prekrivenim šumama i mrazom posutim livadama. Sve još spava, ni ne ćuti, da će uskoro, suncem okupano, na jesenskoj toplini, opet usnuti..