Skip to main content

Ne prtuljet

 



Ne prutljet..

Fijutre..

Rune..

Čez uobluk gledi ed miegle krune.

Sume ja ne varhe briego sa salo,

nie go delje bile,

kok do se ed nabo etarglo. 


Sive nabe,

dejž stihego škrepi,

sunce ner ped eblouki izde spi. 


Ni cumenko vetro nemo, 

čiste nič, 

sa steji. 

Kokti kokvo zmeržnjeno sceno

f tere znotiželjne lice čez uobluk gledi.


I čauko.

Kok ne čeke. 

Čauko ljepše vrieme neke. 


Tepluote, sjojo, ničesero nie. 

Marti je pertuljetje fkrol kie? 


Ter mu sine, 

lice mu zesvieti: 

Do go tokvih dnave nie, 

kie bi se veseljil ljeti? 


Do go diežđo nie, 

ko bi sunce bile? 

Sume vručinjovo-

njive bi i teršje sušile. 


Do go diežđo nie ko bi pertuljet bilo? 

Sume prošnjovo grado štero se f dročje skrilo.. 

 

Vedri se pemulu.. 

Sago izde gnjes bu... 


Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Petar Preradović, pjesma Mujezin: 'Sunce žarko sjeda I skoro će sjest. Stalna na tom svietu Samo miena jest.'

Hladno mi je.  Tišina u dvorištu bolnice.  6.14.  Sunce tek proviruje.  Vjetar puše.  Sjedim i gledam kako ljudi dolaze, prolaze, žure.. Pognutih glava, zabrinuta pogleda. Jedni u jaknama, drugi u sandalama.. Neobično.  I pomislim: nema pravila. Ni u čemu. Jednostavno, nema pravila. Sjedim šutke i mislim kako?.. Kako sam dospjela ovdje? Gdje sam krivo skrenula? Ili sam možda dobro skrenula, ali to još ne znam?  Ući ću u tu zgradu i osjećam- za mene će se sve promijeniti.  Vjetar i dalje puše. Ljudi i dalje prolaze. Ja i dalje šutke sjedim.. Toliko misli u glavi.. Sve ih ušutkavam stalno ponavljajući, kao vječitu mantru, 'sada i ovdje'.  I gledam oko sebe.. Svjesna da ću za koju minutu ući u mjesto 'bez pogleda'. Onaj osjećaj privremenog ulaska u kavez.  I već se unaprijed veseliš trenutku izlaska.. Ali znam, osjećam, duboko u sebi, više ništa neće biti isto..  I neka..  Neka ne bude... 
Post a Comment
Read more

Kestunjevec

Mauček ne dveriši liene zievo,  kekuot po pri brojde vesele pepievo. Tišino se f jorek ne parsti zevlieklo i kok mlodienko šlojer slieklo. Pred progem je lausi respujstilo,  leglo ped jobuke i  z večernju se ruosu pekrilo.  Cojti su stoli ne tam dveriši..  Izde sa štrukelj z paći diši..  Krove f štole vuodu zezovoju,  guske se vunje vukuoluk jobuke negonjoju.  Pred ječmi mi sliko tokvo steji..  Kok do dveriše izde gnjes živi.  I marti bi glji tok zgledele sume do bi čleveko imele..  A već go ja nie..  Nie go čuti mutuoro fjutre,  kok z jorko pe blote drljinče,  z kunticu mlieko k ceste sa žuri.  Mlieke predo,  kruhek kupi.  Ter po sa krotki čausek pespeminjo, i nuze, f jorek,  ne mutuoru zevijo. 
Post a Comment
Read more