Skip to main content

Buj tihe!

 



Buj tihe! 

mati mi velji,

'Kej tuljike jambraš, 

mozak me bolji!' 


Sad kad te neke pitati trebam, 

sad mi tak veliš, 

a gda me buš za zadaću zazavala

ne bu ti smietal krič? 


Pa kak bum furt tihe, 

no rečite mi vi, 

kak bi to bile

da čovek stalne čkomi? 

Nikak ne velja...

To normalno ni! 


Če sam tihe več kriči:

'Mobitel tie ftišaj,

glava me bolji! 

Kaj to glediš, 

kaj tak bečiju, 

to su neki mulci, 

same kričiju!' 


I ftišam ja tak,

al pak mati zagrmi:

'Z interneta zidi,

kraj knjige rajši drmi!'


No, 

a gdo je pak videl

kraj knjige drmeti

kad tuljike tik-toke

trieba odgledeti! 

Rečite mi Vi, 

Vam se to normalno čini? 


Marija Grah, 25.7.2022. 

Foto: Twitter 

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Petar Preradović, pjesma Mujezin: 'Sunce žarko sjeda I skoro će sjest. Stalna na tom svietu Samo miena jest.'

Hladno mi je.  Tišina u dvorištu bolnice.  6.14.  Sunce tek proviruje.  Vjetar puše.  Sjedim i gledam kako ljudi dolaze, prolaze, žure.. Pognutih glava, zabrinuta pogleda. Jedni u jaknama, drugi u sandalama.. Neobično.  I pomislim: nema pravila. Ni u čemu. Jednostavno, nema pravila. Sjedim šutke i mislim kako?.. Kako sam dospjela ovdje? Gdje sam krivo skrenula? Ili sam možda dobro skrenula, ali to još ne znam?  Ući ću u tu zgradu i osjećam- za mene će se sve promijeniti.  Vjetar i dalje puše. Ljudi i dalje prolaze. Ja i dalje šutke sjedim.. Toliko misli u glavi.. Sve ih ušutkavam stalno ponavljajući, kao vječitu mantru, 'sada i ovdje'.  I gledam oko sebe.. Svjesna da ću za koju minutu ući u mjesto 'bez pogleda'. Onaj osjećaj privremenog ulaska u kavez.  I već se unaprijed veseliš trenutku izlaska.. Ali znam, osjećam, duboko u sebi, više ništa neće biti isto..  I neka..  Neka ne bude... 
Post a Comment
Read more

Kestunjevec

Mauček ne dveriši liene zievo,  kekuot po pri brojde vesele pepievo. Tišino se f jorek ne parsti zevlieklo i kok mlodienko šlojer slieklo. Pred progem je lausi respujstilo,  leglo ped jobuke i  z večernju se ruosu pekrilo.  Cojti su stoli ne tam dveriši..  Izde sa štrukelj z paći diši..  Krove f štole vuodu zezovoju,  guske se vunje vukuoluk jobuke negonjoju.  Pred ječmi mi sliko tokvo steji..  Kok do dveriše izde gnjes živi.  I marti bi glji tok zgledele sume do bi čleveko imele..  A već go ja nie..  Nie go čuti mutuoro fjutre,  kok z jorko pe blote drljinče,  z kunticu mlieko k ceste sa žuri.  Mlieke predo,  kruhek kupi.  Ter po sa krotki čausek pespeminjo, i nuze, f jorek,  ne mutuoru zevijo. 
Post a Comment
Read more