Skip to main content

Buj tihe!

 



Buj tihe! 

mati mi velji,

'Kej tuljike jambraš, 

mozak me bolji!' 


Sad kad te neke pitati trebam, 

sad mi tak veliš, 

a gda me buš za zadaću zazavala

ne bu ti smietal krič? 


Pa kak bum furt tihe, 

no rečite mi vi, 

kak bi to bile

da čovek stalne čkomi? 

Nikak ne velja...

To normalno ni! 


Če sam tihe več kriči:

'Mobitel tie ftišaj,

glava me bolji! 

Kaj to glediš, 

kaj tak bečiju, 

to su neki mulci, 

same kričiju!' 


I ftišam ja tak,

al pak mati zagrmi:

'Z interneta zidi,

kraj knjige rajši drmi!'


No, 

a gdo je pak videl

kraj knjige drmeti

kad tuljike tik-toke

trieba odgledeti! 

Rečite mi Vi, 

Vam se to normalno čini? 


Marija Grah, 25.7.2022. 

Foto: Twitter 

Comments

Popular posts from this blog

Diše

  Neiživljena.  Zaključana.  Zatočena.  Neotkrivena.  Neistražena.  Na pola ostvarena.  Nepročitana.   Nesaslušana.  Tek dopola sebi znana. Neshvaćena.  Zanemarena.  Potisnuta.  Prevarena.  Sve to,  i mnogo više,  sve to  kroz stihove diše.  I biva tako,  svakoga dana,  od sviju,  pa i sebe,  potpuno izdana...  Marija Grah, 6.12.2023.

Prekrasna ženo..

  Prekrasna ženo,  Znam da se nikad nisi tako osjećala. Uvijek si pronalazila mane na sebi i nikada sebi nisi bila dovoljno dobra, ne onako kao druge oko tebe. Šutjela si iako si imala što za reći. Slušala si, iako si duboko u sebi osjećala da to ne želiš. Podcjenjivali su te i u tome si pronašla inat da ideš dalje. I drago mi je da jesi. Želim ti reći da ništa nije bilo uzalud, da su te tvoja upornost, inat i pamet doveli do onoga što si smatrala svojim ciljevima! Želim ti reći da je u redu predomišljati se, riskirati, imati drugačije vizije svoje budućnosti, hrabro ići naprijed unatoč okolini. U redu je! Ti si divna mlada žena! Gledam tvoje slike i svjesna sam kako te nisam znala prihvatiti. Nisam te znala voljeti. Ja sam jednostavno živjela s tobom, ne kroz tebe. Nisam te dovoljno cijenila. Dozvolila sam drugima da te definiraju. Ja nisam znala kako. Oprosti.. Obećajem da više neću postizati tuđe ciljeve, neću pogledati u ogledalo i pronalaziti ti mane, neću dati na tebe, neću šutje

Senje

  Ščere sam duge nie zaspala, kak da megla se spustila i nie mi mira dala.  Iskala sam senje, f nebe sam glediela, se sam zvezde prebrojila,  a same zaspati sam štiela.  Se sam f glave vrtela- kej je bile i kej bi.  Na vuru pogledavala- zabadave-  ni senji,  ni dneva ni.  Futem iskanju, čakanju i nemoći, senje su mi potihem  došle pred oči.  Gda sem zaspala?  Ne znam ni zdej.  Jedva sam se stala.  No,  daj me poglej.  Marija Grah, 29.12.2023.