Skip to main content

Zeleno

 



Foto: TZ Otočac

Ja more trebam,

zeleno, 

široko..

More na kojem 

odmarat ću oko.

Ne plavo more,

s brodićima na jedra,

već zeleno

što gore su ga sakrile 

u 

njedra... 

Nek zeleno mi bude 

prva boja dana- 

da udišem, 

u beskraju se izgubim

i svakoga jutra 

da se u nj

iznova zaljubim... 

Zelene livade,

šume, 

gore- 

i rijeka. 

Zelena rijeka

tamo nek me čeka! 

Kroz livade mirisne

neka vijuga-

mudra, 

mirna, 

spokojna 

i duga... 

Dok gledam je 

da mi srce poskoči, 

od radosti da mi 

zasuze oči... 


Marija Grah, 20.7.2022.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da je meni...

  Na tom svijetu, de sme mi? Sunce svijeti, dežđ curi. Pod oblukem ftić popijeva, sred dvorišća mačka zijeva. Izde jan ja dien pri kraju, ispod brajde sam kak f raju.  Da je meni tuj prespati, jutra snena ž njim si fkrasti... Autorica: Marija Grah, 1.5.2025. 
Post a Comment
Read more

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Ti...

  Ti... Ti ne znaš ni sama koliko si snažna, koliko ovom svijetu značiš,  koliko je tvoja sudbina važna... Zastani malo,  udahni.  Ugledaj samu sebe. Otvori vrata zrakama svoje svjetlosti... Predahni. Ti nosiš u sebi samo svoj svemir, satkan od raznobojnih nijansi života. Tvoje su niti sapletene s tuđim, Ti si Neponovljiva  kombinacija  vrednota... U njima sjajiš, njima se ponosi. I znaj- tvoj svemir ovom svijetu itekako doprinosi... Autor: Marija Grah, 27.10.2024.
Post a Comment
Read more