Skip to main content

Ostvarenje

 


Dok more je mirno, 

ti u biti ne ploviš.

Očaran bonacom,

na mjestu stojiš...

I gledaš s broda

krajeve daleke- 

livade, 

šume,

obale meke..

Pitaš se stalno 

što tamo negdje ima.

Razmišljaš uvijek iznova

što obala ta skriva...

Ne mogavši nigdje,

jer bonaca na moru leži,

sanjaš o krajevima 

dok vrijeme ti bježi.

Tek ponekad zastaneš,

ko iz sna prenut.

Shvatiš da kasniš,

da trebao si davno krenut...

Puhat u jedro, 

veslat, 

plivat.

Trebao si makar glasno dozivat...

I sjedneš bespomoćno,

od plovidbe skršen.

Tako blizu ostvarenja,

a napola dovršen...

Tek tada ti sinu:

Uvijek pravi je čas za krenuti,

Nije nikad kasno 

za novu stranicu okrenuti.

Jer dokle god čovjek diše, 

svakom mišlju i djelom

sudbinu si 

piše...


Marija Grah, 14.1.2023. 


Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da je meni...

  Na tom svijetu, de sme mi? Sunce svijeti, dežđ curi. Pod oblukem ftić popijeva, sred dvorišća mačka zijeva. Izde jan ja dien pri kraju, ispod brajde sam kak f raju.  Da je meni tuj prespati, jutra snena ž njim si fkrasti... Autorica: Marija Grah, 1.5.2025. 
Post a Comment
Read more

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Bednjo v sarce..Šimekevo vijolino..

                                                                                                                Kokev je te mejki zvuk, ko sa te čuje, rezbijo muk? Pelajku, stihego prične, a te po vesele zefućne!  I tok ritem vudiro ko tečne v sarce diro! Fljetne eberne, kiklju zevarne. Lijeve po dasne se prigne, nuogo nuogu stigne.. Tuljike rodesti nejsi ko si ju sauki rod prejsi!  Ali sume muzikunt prouvi sauku žicu peznu i nuotu prof etprouvi.  Njegevi parsti tok žice glaudiju do cijelu družinu ne nuoge vobiju!  (u sjećanje na dragog Šimeka, njegovu violinu i sve naše trenutke radosti..) 
Post a Comment
Read more