Razgovor s mojom Gackom

Tutnji i pjeni se,

bijelu čipku plete,

gusto tkanje zateže

pa preko grebenja,

niz tok,

niti njene

polete..

Rastegnu se,

razliju,

obale potope,

na suncu se toplom ljeskajuć

poput pahulje rastope.

I odjednom ispred tebe

zrcalo se stvori.

U njem sva ljepota

nebu se pokori.

Sve što gore je

dolje se preslika.

U tišini nijemoj

stvori se i tvoja slika.

Dišeš mirno s njom,

slušaš je i šutiš.

Dlanom površinu dodiruješ,

snagu njenu ćutiš.

Razgovarate tako,

bez riječi,

sve je jasno.

Ona nemir tvoj sluti

i govori:

Nikad nije kasno!

Tu sam,

čekam te.

Doći ćeš- znam.

U tebi gori

moje dubine

plam.

Autorica stihova: Marija Grah, 16.1.2023.

Autorica fotografije: Jelena Benčić

Comments

Diše

Neiživljena. Zaključana. Zatočena. Neotkrivena. Neistražena. Na pola ostvarena. Nepročitana. Nesaslušana. Tek dopola sebi znana. Neshvaćena. Zanemarena. Potisnuta. Prevarena. Sve to, i mnogo više, sve to kroz stihove diše. I biva tako, svakoga dana, od sviju, pa i sebe, potpuno izdana... Marija Grah, 6.12.2023.

Prekrasna ženo..

Prekrasna ženo, Znam da se nikad nisi tako osjećala. Uvijek si pronalazila mane na sebi i nikada sebi nisi bila dovoljno dobra, ne onako kao druge oko tebe. Šutjela si iako si imala što za reći. Slušala si, iako si duboko u sebi osjećala da to ne želiš. Podcjenjivali su te i u tome si pronašla inat da ideš dalje. I drago mi je da jesi. Želim ti reći da ništa nije bilo uzalud, da su te tvoja upornost, inat i pamet doveli do onoga što si smatrala svojim ciljevima! Želim ti reći da je u redu predomišljati se, riskirati, imati drugačije vizije svoje budućnosti, hrabro ići naprijed unatoč okolini. U redu je! Ti si divna mlada žena! Gledam tvoje slike i svjesna sam kako te nisam znala prihvatiti. Nisam te znala voljeti. Ja sam jednostavno živjela s tobom, ne kroz tebe. Nisam te dovoljno cijenila. Dozvolila sam drugima da te definiraju. Ja nisam znala kako. Oprosti.. Obećajem da više neću postizati tuđe ciljeve, neću pogledati u ogledalo i pronalaziti ti mane, neću dati na tebe, neću šutje

Senje

Ščere sam duge nie zaspala, kak da megla se spustila i nie mi mira dala. Iskala sam senje, f nebe sam glediela, se sam zvezde prebrojila, a same zaspati sam štiela. Se sam f glave vrtela- kej je bile i kej bi. Na vuru pogledavala- zabadave- ni senji, ni dneva ni. Futem iskanju, čakanju i nemoći, senje su mi potihem došle pred oči. Gda sem zaspala? Ne znam ni zdej. Jedva sam se stala. No, daj me poglej. Marija Grah, 29.12.2023.

Probuđena misao

Search This Blog