Skip to main content

Razgovor s mojom Gackom

 


Tutnji i pjeni se,

bijelu čipku plete,

gusto tkanje zateže

pa preko grebenja,

niz tok, 

niti njene

polete..

Rastegnu se,

razliju,

obale potope,

na suncu se toplom ljeskajuć

poput pahulje rastope.

I odjednom ispred tebe

zrcalo se stvori.

U njem sva ljepota 

nebu se pokori.

Sve što gore je 

dolje se preslika.

U tišini nijemoj

stvori se i tvoja slika.

Dišeš mirno s njom,

slušaš je i šutiš.

Dlanom površinu dodiruješ,

snagu njenu ćutiš.

Razgovarate tako,

bez riječi,

sve je jasno.

Ona nemir tvoj sluti

i govori: 

Nikad nije kasno!

Tu sam,

čekam te.

Doći ćeš- znam.

U tebi gori 

moje dubine

plam.


Autorica stihova: Marija Grah, 16.1.2023.

Autorica fotografije: Jelena Benčić 








 



Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da je meni...

  Na tom svijetu, de sme mi? Sunce svijeti, dežđ curi. Pod oblukem ftić popijeva, sred dvorišća mačka zijeva. Izde jan ja dien pri kraju, ispod brajde sam kak f raju.  Da je meni tuj prespati, jutra snena ž njim si fkrasti... Autorica: Marija Grah, 1.5.2025. 
Post a Comment
Read more

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Stara duša...

  Ja sam 'stara duša'. Volim miris starih drvenih kuća, našitih stolnjaka, predmete iz prošlih života, stare običaje. Ja sam 'stara duša'. Volim zapise prošlih vremena, stare slike, poznate utabane staze kojima sam kročila, draga mjesta. Ja sam 'stara duša'. Sad tek osjećam duhove svojih predaka u sebi. Otišla sam. Vratila se… …jer što ti je suđeno, ne može ti biti otuđeno. Ni sreća. Ni uspjeh. Ni dharma. Ni karma... Ja sam 'stara duša' jer… jesi li ikada jeo na zemlji, usred napola okopane njive kukuruza? Znaš li kako godi taj dodir zemlje?   …jesi li ikada zastao usred napola iskopane njive krumpir? Znaš li kako miriše ta zemlja? …jesi li ikada vilama pravio voz? Znaš li kako miriše još od sunca toplo sijeno? Ja sam 'stara duša' jer… jesi li se ikada spuštao strmom livadom do izvora s kojeg si nosio vodu za piti? Znaš li kako je ta voda slatka? …jesi li ikada svakoga dana prolazio šumom, čudeći se tom šuštanju lišća, igr...
Post a Comment
Read more