Skip to main content

Moram ti reći...

 


Postoje neki stihovi

za koje skupljaš snagu,

neizrečene misli

za osobu tebi dragu.

I stojiš tako nad papirom,

bez slova i bez riječi,

prepun emocija,

čiju bujicu,

knedla u grlu prijeći.

Znaš da trebao,

morao bi, 

nešto napisati.

Ne zbog dužnosti ili ljudi,

već zbog sebe,

da bi mogao dalje disati...

Jer sad kad nema je

shvaćaš koliko ti je dala,

dala je najbolje od sebe 

i na tome joj zauvijek hvala.

Bila je uvijek blizu,

često tiho i u sjeni,

uvijek spremna da uskoči:

'Lesa je otprta-

ti samo skreni.'

Nikad te neću zaboraviti,

sve dok dišem 

bit ćeš u meni,

kad god poželiš riječ mi reći,

bako draga,

ti k meni

samo

skreni... ❤


Marija Grah, 7.2.2023. 

In memoriam Janica Juriša 12.4.1938. - 22.1.2023. 


Comments

Popular posts from this blog

Diše

  Neiživljena.  Zaključana.  Zatočena.  Neotkrivena.  Neistražena.  Na pola ostvarena.  Nepročitana.   Nesaslušana.  Tek dopola sebi znana. Neshvaćena.  Zanemarena.  Potisnuta.  Prevarena.  Sve to,  i mnogo više,  sve to  kroz stihove diše.  I biva tako,  svakoga dana,  od sviju,  pa i sebe,  potpuno izdana...  Marija Grah, 6.12.2023.

Prekrasna ženo..

  Prekrasna ženo,  Znam da se nikad nisi tako osjećala. Uvijek si pronalazila mane na sebi i nikada sebi nisi bila dovoljno dobra, ne onako kao druge oko tebe. Šutjela si iako si imala što za reći. Slušala si, iako si duboko u sebi osjećala da to ne želiš. Podcjenjivali su te i u tome si pronašla inat da ideš dalje. I drago mi je da jesi. Želim ti reći da ništa nije bilo uzalud, da su te tvoja upornost, inat i pamet doveli do onoga što si smatrala svojim ciljevima! Želim ti reći da je u redu predomišljati se, riskirati, imati drugačije vizije svoje budućnosti, hrabro ići naprijed unatoč okolini. U redu je! Ti si divna mlada žena! Gledam tvoje slike i svjesna sam kako te nisam znala prihvatiti. Nisam te znala voljeti. Ja sam jednostavno živjela s tobom, ne kroz tebe. Nisam te dovoljno cijenila. Dozvolila sam drugima da te definiraju. Ja nisam znala kako. Oprosti.. Obećajem da više neću postizati tuđe ciljeve, neću pogledati u ogledalo i pronalaziti ti mane, neću dati na tebe, neću šutje

Senje

  Ščere sam duge nie zaspala, kak da megla se spustila i nie mi mira dala.  Iskala sam senje, f nebe sam glediela, se sam zvezde prebrojila,  a same zaspati sam štiela.  Se sam f glave vrtela- kej je bile i kej bi.  Na vuru pogledavala- zabadave-  ni senji,  ni dneva ni.  Futem iskanju, čakanju i nemoći, senje su mi potihem  došle pred oči.  Gda sem zaspala?  Ne znam ni zdej.  Jedva sam se stala.  No,  daj me poglej.  Marija Grah, 29.12.2023.