Skip to main content

Vječnost

 


Poput života što juri

i ona kroz prste prolazi.

Snažnom strujom nošena,

ne znam shvaća li 

da ponoru svom odlazi...

Gledam je,

divim se,

kako bespovratno 

u bezdan svoj žuri.

O čemu razmišlja,

kako se osjeća,

zna li da joj vrijeme curi?

S lakoćom odlazi,

nježno,

u tišini.

Milujuć dolinu svoju,

stopeći se s nebom 

u daljini.

Nesvjesna prolaznosti,

djetinje zaigrana,

preko kamena preskakuje,

pršti.

Bez obzira na prepreke,

ona se nikad ne mršti.

Osmijeh joj se u trave zapleo

i duge im kose ljubi...

Odlazeć dalje putem svojim

u podzemlju se gubi...

Ali to kraj njen nije,

iz dubine zemlje,

čujem je kako se smije.

Vode njene tamo dolje huče,

negdje će ponovo izaći,

kad to one odluče! 

Tako toku njenom

nema, zapravo, nikad kraja,

bez obzira na bezdane,

s vječnošću 

se

spaja...


Marija Grah, 21.5.2023. 


Comments

Popular posts from this blog

Diše

  Neiživljena.  Zaključana.  Zatočena.  Neotkrivena.  Neistražena.  Na pola ostvarena.  Nepročitana.   Nesaslušana.  Tek dopola sebi znana. Neshvaćena.  Zanemarena.  Potisnuta.  Prevarena.  Sve to,  i mnogo više,  sve to  kroz stihove diše.  I biva tako,  svakoga dana,  od sviju,  pa i sebe,  potpuno izdana...  Marija Grah, 6.12.2023.

Prekrasna ženo..

  Prekrasna ženo,  Znam da se nikad nisi tako osjećala. Uvijek si pronalazila mane na sebi i nikada sebi nisi bila dovoljno dobra, ne onako kao druge oko tebe. Šutjela si iako si imala što za reći. Slušala si, iako si duboko u sebi osjećala da to ne želiš. Podcjenjivali su te i u tome si pronašla inat da ideš dalje. I drago mi je da jesi. Želim ti reći da ništa nije bilo uzalud, da su te tvoja upornost, inat i pamet doveli do onoga što si smatrala svojim ciljevima! Želim ti reći da je u redu predomišljati se, riskirati, imati drugačije vizije svoje budućnosti, hrabro ići naprijed unatoč okolini. U redu je! Ti si divna mlada žena! Gledam tvoje slike i svjesna sam kako te nisam znala prihvatiti. Nisam te znala voljeti. Ja sam jednostavno živjela s tobom, ne kroz tebe. Nisam te dovoljno cijenila. Dozvolila sam drugima da te definiraju. Ja nisam znala kako. Oprosti.. Obećajem da više neću postizati tuđe ciljeve, neću pogledati u ogledalo i pronalaziti ti mane, neću dati na tebe, neću šutje

Senje

  Ščere sam duge nie zaspala, kak da megla se spustila i nie mi mira dala.  Iskala sam senje, f nebe sam glediela, se sam zvezde prebrojila,  a same zaspati sam štiela.  Se sam f glave vrtela- kej je bile i kej bi.  Na vuru pogledavala- zabadave-  ni senji,  ni dneva ni.  Futem iskanju, čakanju i nemoći, senje su mi potihem  došle pred oči.  Gda sem zaspala?  Ne znam ni zdej.  Jedva sam se stala.  No,  daj me poglej.  Marija Grah, 29.12.2023.