Skip to main content

Vječnost

 


Poput života što juri

i ona kroz prste prolazi.

Snažnom strujom nošena,

ne znam shvaća li 

da ponoru svom odlazi...

Gledam je,

divim se,

kako bespovratno 

u bezdan svoj žuri.

O čemu razmišlja,

kako se osjeća,

zna li da joj vrijeme curi?

S lakoćom odlazi,

nježno,

u tišini.

Milujuć dolinu svoju,

stopeći se s nebom 

u daljini.

Nesvjesna prolaznosti,

djetinje zaigrana,

preko kamena preskakuje,

pršti.

Bez obzira na prepreke,

ona se nikad ne mršti.

Osmijeh joj se u trave zapleo

i duge im kose ljubi...

Odlazeć dalje putem svojim

u podzemlju se gubi...

Ali to kraj njen nije,

iz dubine zemlje,

čujem je kako se smije.

Vode njene tamo dolje huče,

negdje će ponovo izaći,

kad to one odluče! 

Tako toku njenom

nema, zapravo, nikad kraja,

bez obzira na bezdane,

s vječnošću 

se

spaja...


Marija Grah, 21.5.2023. 


Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Bednjo v sarce..Šimekevo vijolino..

                                                                                                                Kokev je te mejki zvuk, ko sa te čuje, rezbijo muk? Pelajku, stihego prične, a te po vesele zefućne!  I tok ritem vudiro ko tečne v sarce diro! Fljetne eberne, kiklju zevarne. Lijeve po dasne se prigne, nuogo nuogu stigne.. Tuljike rodesti nejsi ko si ju sauki rod prejsi!  Ali sume muzikunt prouvi sauku žicu peznu i nuotu prof etprouvi.  Njegevi parsti tok žice glaudiju do cijelu družinu ne nuoge vobiju!  (u sjećanje na dragog Šimeka, njegovu violinu i sve naše trenutke radosti..) 
Post a Comment
Read more

Beljautvo

  Kok ja bile,  ko vum peviem, pred manu ja targol, jo po ze njiem. Red pe red keruzo sa pebrolo. Ž njive sma edešli, ze numi sume mieglo ja estaulo. Cielu nuoć sa ter bieljile, ner po ner sa prof i spile. F tmice tarde niše ze pumet maurol nie, nie nus brigo bile če sa koj zezvie. Paklje beljautve tmico sa rezešlo, a jo sum po sa žnjiem de kuonco življanjo zešlo. Marija Grah, 11.10.2023.
Post a Comment
Read more