Probuđena misao

  Ke da komu čovek veli? Če po istini zine, čini se da beči. A gdo pak oče denes bečati? Rajši bi se z poplunom pokril i na svojoj koruzi sam ostal klečati. Če ti je dobre strahu si se smejati, da ti se život pak ne zainati. Če ti nie dobre komu da veliš? Niše te ne razme da gli i na glavi stojiš. Saki denes svoje brige tira, saki f sebi nemre najti mira. Takvi su cajti došli na sviet da čoveku bi najrajši bile mriet. Od slobode ni 's' ostalo nie, z sake strani te stišče pa se ti nasmie. Ide to tak ide, dok se ne stane, dok čoveku ne dojde da od sega odustane. Al z te kože van ne zide, jedino gda On gore po njega pride. Marija Grah, 21.10.2023.

  Kok ja bile,  ko vum peviem, pred manu ja targol, jo po ze njiem. Red pe red keruzo sa pebrolo. Ž njive sma edešli, ze numi sume mieglo ja estaulo. Cielu nuoć sa ter bieljile, ner po ner sa prof i spile. F tmice tarde niše ze pumet maurol nie, nie nus brigo bile če sa koj zezvie. Paklje beljautve tmico sa rezešlo, a jo sum po sa žnjiem de kuonco življanjo zešlo. Marija Grah, 11.10.2023.

U tišini se najljepši stihovi pišu, u divljini gdje povjetarci krošnje njišu. Dok sladak se miris iz šljivika diže i modro nebo oblačiće niže.  Prostranstva zelena pred tobom se otvaraju,  vrhovi Velebita iz njih izranjaju.  U predvečerje ljetno sunce ih ljubi, dok posljednjim se zrakama u daljini gubi... A moja rijeka mirno teče,  u suton odlazi dočekati veče...  Marija Grah, 7.10.2023. Autor fotografije:  Fb stranica Gacka

  Lešinari pokidaše mi dušu, razderaše je do bola.  Ostade mi jadna,  izmučena od života i gola.  Nedadoše joj predahnuti,  ustati slomljenoj od borbe.  Staviše šape svoje na nju,  iskidaše joj nade,  zatukoše je zbog gozbe.  Lešinari bijedni,  pijavice,  paraziti... Uvukoše se u nade njene,  ne dadoše joj sniti... Uzeše joj radost,  pred ciljem je iscipelariše,  pustiše je da polumrtva leži.  Znajući da nema snage  da ustane,  bori se i  bježi.  Lešinari  ruke joj zavezaše,  da ne pruža ih s nadom gore,  da ne doziva pomoć,  da proguta je očaja more...  Lešinari,  pijavice,  paraziti...  Jednoga dana svanut će sunce,  a vas će sjena zaborava  prekriti... No nikad nećete,  lešinari bijedni,  zaboravljeni biti... Marija Grah, 3.10.2023.