Lešinari

 

Lešinari

pokidaše mi dušu,

razderaše je do bola. 

Ostade mi jadna, 

izmučena od života i

gola. 

Nedadoše joj predahnuti, 

ustati slomljenoj od borbe. 

Staviše šape svoje na nju, 

iskidaše joj nade, 

zatukoše je zbog gozbe. 

Lešinari bijedni, 

pijavice, 

paraziti...

Uvukoše se u nade njene, 

ne dadoše joj sniti...

Uzeše joj radost, 

pred ciljem je iscipelariše, 

pustiše je da polumrtva leži. 

Znajući da nema snage 

da ustane, 

bori se i 

bježi. 

Lešinari 

ruke joj zavezaše, 

da ne pruža ih s nadom gore, 

da ne doziva pomoć, 

da proguta je očaja more... 

Lešinari, 

pijavice, 

paraziti... 

Jednoga dana svanut će sunce, 

a vas će sjena zaborava 

prekriti...

No nikad nećete, 

lešinari bijedni, 

zaboravljeni biti...

Marija Grah, 3.10.2023.