Skip to main content

Ono


 

Rastrgano. 

Nema kud poći...

Čuvaju ga stalno tamne zavjese noći.


Niti diše, nit ga boli. 

Gleda oko sebe- 

čini se- 

ne postoji...


Iscrpljeno, izrezano, 

prevareno, ranjeno.

Niti bježi nit se skriva, 

udahne tek ponekad, 

iako- 

i to je muka živa...


Izmrcvareno od života, odluka, ljudi, 

čista se ravnodušnost u njemu budi. 


Smisla odavno već nema.

Svjesno je- 

nestati treba. 


Stisnuti se u sebe, smanjiti, skriti, 

tek na papiru trag smije biti. 

Sve ostalo nevažno je, 

svima svejedno. 

Sve je to bijeda, 

predstava, 

teatar. 

Ono je u priči samo vratar. 


Ne može ući, izaći ni poći, 

vratima zarobljen, 

broji svoje noći...


Marija Grah, 28.7.2024. 



Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da je meni...

  Na tom svijetu, de sme mi? Sunce svijeti, dežđ curi. Pod oblukem ftić popijeva, sred dvorišća mačka zijeva. Izde jan ja dien pri kraju, ispod brajde sam kak f raju.  Da je meni tuj prespati, jutra snena ž njim si fkrasti... Autorica: Marija Grah, 1.5.2025. 
Post a Comment
Read more

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Bednjo v sarce..Šimekevo vijolino..

                                                                                                                Kokev je te mejki zvuk, ko sa te čuje, rezbijo muk? Pelajku, stihego prične, a te po vesele zefućne!  I tok ritem vudiro ko tečne v sarce diro! Fljetne eberne, kiklju zevarne. Lijeve po dasne se prigne, nuogo nuogu stigne.. Tuljike rodesti nejsi ko si ju sauki rod prejsi!  Ali sume muzikunt prouvi sauku žicu peznu i nuotu prof etprouvi.  Njegevi parsti tok žice glaudiju do cijelu družinu ne nuoge vobiju!  (u sjećanje na dragog Šimeka, njegovu violinu i sve naše trenutke radosti..) 
Post a Comment
Read more