Skip to main content

Ono


 

Rastrgano. 

Nema kud poći...

Čuvaju ga stalno tamne zavjese noći.


Niti diše, nit ga boli. 

Gleda oko sebe- 

čini se- 

ne postoji...


Iscrpljeno, izrezano, 

prevareno, ranjeno.

Niti bježi nit se skriva, 

udahne tek ponekad, 

iako- 

i to je muka živa...


Izmrcvareno od života, odluka, ljudi, 

čista se ravnodušnost u njemu budi. 


Smisla odavno već nema.

Svjesno je- 

nestati treba. 


Stisnuti se u sebe, smanjiti, skriti, 

tek na papiru trag smije biti. 

Sve ostalo nevažno je, 

svima svejedno. 

Sve je to bijeda, 

predstava, 

teatar. 

Ono je u priči samo vratar. 


Ne može ući, izaći ni poći, 

vratima zarobljen, 

broji svoje noći...


Marija Grah, 28.7.2024. 



Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Da je meni...

  Na tom svijetu, de sme mi? Sunce svijeti, dežđ curi. Pod oblukem ftić popijeva, sred dvorišća mačka zijeva. Izde jan ja dien pri kraju, ispod brajde sam kak f raju.  Da je meni tuj prespati, jutra snena ž njim si fkrasti... Autorica: Marija Grah, 1.5.2025. 
Post a Comment
Read more

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Ti...

  Ti... Ti ne znaš ni sama koliko si snažna, koliko ovom svijetu značiš,  koliko je tvoja sudbina važna... Zastani malo,  udahni.  Ugledaj samu sebe. Otvori vrata zrakama svoje svjetlosti... Predahni. Ti nosiš u sebi samo svoj svemir, satkan od raznobojnih nijansi života. Tvoje su niti sapletene s tuđim, Ti si Neponovljiva  kombinacija  vrednota... U njima sjajiš, njima se ponosi. I znaj- tvoj svemir ovom svijetu itekako doprinosi... Autor: Marija Grah, 27.10.2024.
Post a Comment
Read more