Zaustavljen trenutak..grad..

Plavo nebo pod sivim je pahuljama spavalo,

ranom zorom,

u tišini,

mekani je prekrivač odgrnulo.

Rastegnulo po svodu bijele sumaglice,

zijevnulo pa

dozvalo sunce.

Na tren se činilo kao da kiša će početi rominjati,

ali se žuta boja razlila plavetnilom

i počela grijati..

Ulice su automobilima zaživjele,

ljude iz sna prenule,

bukom ispunile zrak

i gužvom podigle oblak

prašine..

Sve juri

i kao da u tome uživa.

Bez predaha,

u potjeri za ljepotom,

neprestano ganjajuć obaveze,

nikad do kraja zadovoljni..

sa životom.

Comments

Diše

Neiživljena. Zaključana. Zatočena. Neotkrivena. Neistražena. Na pola ostvarena. Nepročitana. Nesaslušana. Tek dopola sebi znana. Neshvaćena. Zanemarena. Potisnuta. Prevarena. Sve to, i mnogo više, sve to kroz stihove diše. I biva tako, svakoga dana, od sviju, pa i sebe, potpuno izdana... Marija Grah, 6.12.2023.

Prekrasna ženo..

Prekrasna ženo, Znam da se nikad nisi tako osjećala. Uvijek si pronalazila mane na sebi i nikada sebi nisi bila dovoljno dobra, ne onako kao druge oko tebe. Šutjela si iako si imala što za reći. Slušala si, iako si duboko u sebi osjećala da to ne želiš. Podcjenjivali su te i u tome si pronašla inat da ideš dalje. I drago mi je da jesi. Želim ti reći da ništa nije bilo uzalud, da su te tvoja upornost, inat i pamet doveli do onoga što si smatrala svojim ciljevima! Želim ti reći da je u redu predomišljati se, riskirati, imati drugačije vizije svoje budućnosti, hrabro ići naprijed unatoč okolini. U redu je! Ti si divna mlada žena! Gledam tvoje slike i svjesna sam kako te nisam znala prihvatiti. Nisam te znala voljeti. Ja sam jednostavno živjela s tobom, ne kroz tebe. Nisam te dovoljno cijenila. Dozvolila sam drugima da te definiraju. Ja nisam znala kako. Oprosti.. Obećajem da više neću postizati tuđe ciljeve, neću pogledati u ogledalo i pronalaziti ti mane, neću dati na tebe, neću šutje

Senje

Ščere sam duge nie zaspala, kak da megla se spustila i nie mi mira dala. Iskala sam senje, f nebe sam glediela, se sam zvezde prebrojila, a same zaspati sam štiela. Se sam f glave vrtela- kej je bile i kej bi. Na vuru pogledavala- zabadave- ni senji, ni dneva ni. Futem iskanju, čakanju i nemoći, senje su mi potihem došle pred oči. Gda sem zaspala? Ne znam ni zdej. Jedva sam se stala. No, daj me poglej. Marija Grah, 29.12.2023.

Probuđena misao

Search This Blog