Probuđena misao

Zaboravite 'pa normalno', ispraznite svoj kontejner 'podrazumijeva se' i iznenadit ćete se što će sve iz njega ispasti!  Ne uzimajte stvari i osobe u svom životu 'zdravo za gotovo' nego zahvalite što su tu, što ih imate. Jer sve može nestati u jednom trenu..  Ni sebe ne uzimajte 'zdravo za gotovo' jer, eto,   'ne može drugačije',  'tako su me učili',  'ja sam presitna 'riba',  'nisam ja tako hrabra',  'strah me što će biti ako..'..  Ne, ne.  Osvrnite se unatrag i pogledajte što ste sve u životu postigli.  Od čega ste krenuli..  Koliko ste se borili..  A onda si iskreno odgovorite: Jesu li SVE to bili baš VAŠI ciljevi? Biste li nešto mijenjali? A zašto ne biste počeli sad, odmah?  Ah da, zaboravila sam.. 'nije sad trenutak', 'situacija je loša', 'sad nemam vremena'..  Sve mi je poznato. Ipak, činjenica je da ne postoji 'pravi trenutak'. Kao što je činjenica da su najveći uspjesi n

  Puše,  huči, huško,  zvenji.  Čez hustu sa zelieča, čez duol sa spujsti.  Prijeti,  zevijo, pe ceste leiti.  Lišća i trauvu neisi,  z ljesumi škrijpi.  Čez krotki čausek nabe sa vedri. Nu,  peglaj,  ednekudek dežđ nuzi curi!  I poulie sa zmeglji. Znuovič sa veter med gronje fpliče, fučko i  brenči.  Žice ziblje,  nojlen najsi,  pe ebluke bejži.  Ciele jutre nari,  kok bedok sa varti. F puolna, do sunce vun zide, keme sa fmiri... 

  Nebom lebde vjetrom južnim nošeni. Bijeli, plavičasti, modro- sivkasti.. Prve zrake sunca rubove im pozlatile. Dotakle,  bljesnule i prema zapadu se okrenule. A oblaci- putnici nebom se razletješe, nepoznatim prostranstvima ususret pođoše i.. niti se ne okrenuše.. 

Zastah na trenutak. da je poslušam, veličanstvenu u njenoj nijemosti.. Da je upijem u svoje biće i umirim misli  u njenoj prisutnosti.. Čuju se samo kapi kiše što udaraju po krovu- čas glasnije,  čas tiše.. I pravilni otkucaji ure što u kuhinji na zidu se prijeti:  Čuješ li kako vrijeme neumorno leti?! Ne čujem!- na glas rekoh. I ni od čeg ne strepim.  Ovo je MOJE vrijeme  i rijetko te se sjetim!  Ne mjerim ga tvojim kazaljkama i minuta što prolaze se ne bojim,  ja živim kao da samo ovaj trenutak postojim! Sada i ovdje, u tišini zahvalno sjedim.. jer jučer je prošlo,  a sutra.. Tko zna što će biti s njim! Pa ti lupaj,  udaraj,  prijeti, tišina u meni je glasnija,  toga se uvijek sjeti.