Probuđena misao

Moje su čežnje baloni što lete.  Olujnim noćima svojim žarkim bojama prijete.  U svakom je od njih  plamičak, želja, strast.  Tinja,  rasvjetljuje nebo kojim putuje.  I ima ih tako- ne znam im ni broja- stotinu il milijun,  želja,  čežnji  i boja... Sjaju njihovom tama se pokorila. Svladana toplinom, pozornicu im predala.  Sad nebeskim svodom baloni moji šeću,  želje i čežnje bića mog pretaču u sreću.  Jer plamu u srcu ništa na putu nije,  svakoj se prepreci  on  samo nasmije..  Marija Grah, 20.12.2022.

Kud baš Liku sam si zbrala? Zakaj je Lika srce mi fkrala?  Ni Lika za se. * Lika zna mučat... A opet-  se veli. Tišina njena  biću  mom  godi.  Ni Lika za se.  Vetri ju surovi viju  i zime duge biju. Zime za tielo otpočinut,  za duši vrata odškrinut..  Ni Lika za se.  Pusta je i sirota,  z nje ljudi bežidu-  tak mi velidu... Ma ja mislim da ona na Velebitu gordo sedi,  Gacku zelenu f dolini gledi,  i prebira ljude svoje,  samo pred njimi  prostre  se  boje...  Samo njim šume popievaju,  rijeke bistre z dubine šepećeju,  vietrek im mirise doma nosi, cvetje se za njih ziba f rosi...  Ni Lika za se... * se- sve Autorica: Marija Grah, 16.12.2022.