Skip to main content

Na svom svoja

 



Kud voda je tekla

i opet će poteći,

žednom, stoljetnom koritu

nikada neće uteći!

Pa makar skretali je,

prelijevali,

potapali joj polja-

ona će opet,

u inat neljudima,

ostati NA SVOM SVOJA!

Rekoše da zbog vode,

u budućnosti,

ratovi će biti,

no priroda će pobrinuti se-

još će se ljudi pred njom kriti!

Kad navre, 

izbije,

naraste preko brana,

zaludu ljudske naprave-

poteći će

put mora slana!

Hoće li tada biti dosta?

Hoće li ikada čovjek stati?

Hoće li prestati

prirodi

vlast nametati?

Nije li u kamenu uklesano bilo

da između Ortoplina i Parentina

vrilo se 

dililo?

A vidi nas danas,

ni plemena dostojni nismo,

umislili neki da bogovi su,

njima ne vridi 

ni kamen

ni pismo! 

No trebali bi ipak

jednu stvar znati:

Nju vam nećemo

samo tako dati!


Marija Grah, 28. travnja 2023. 

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Pesluhni..

Mieglo,  bielo,  gusto. Z nuožem ju rezoti mareš. Zeplalo sa funju husto, nič ne vijdiš kum ged sa ekranaš.  Tišino,  belino,  snieg ped škernjumi škripi,  a manje sa,  sume izde mule,  tok steji.. Pesluhni,  s firunjco, šušljo snieg fneduol. Pesluhni,  perhne ftič adzgeri , z hrausto ne buor.  Pesluhni,  mieglo šlojer spuščo. Med grunje je uopol,  ne snieg.  Fute tišine, fute beline, zospol je  noš  brieg.. 
Post a Comment
Read more

Bednjo v sarce..Šimekevo vijolino..

                                                                                                                Kokev je te mejki zvuk, ko sa te čuje, rezbijo muk? Pelajku, stihego prične, a te po vesele zefućne!  I tok ritem vudiro ko tečne v sarce diro! Fljetne eberne, kiklju zevarne. Lijeve po dasne se prigne, nuogo nuogu stigne.. Tuljike rodesti nejsi ko si ju sauki rod prejsi!  Ali sume muzikunt prouvi sauku žicu peznu i nuotu prof etprouvi.  Njegevi parsti tok žice glaudiju do cijelu družinu ne nuoge vobiju!  (u sjećanje na dragog Šimeka, njegovu violinu i sve naše trenutke radosti..) 
Post a Comment
Read more

Beljautvo

  Kok ja bile,  ko vum peviem, pred manu ja targol, jo po ze njiem. Red pe red keruzo sa pebrolo. Ž njive sma edešli, ze numi sume mieglo ja estaulo. Cielu nuoć sa ter bieljile, ner po ner sa prof i spile. F tmice tarde niše ze pumet maurol nie, nie nus brigo bile če sa koj zezvie. Paklje beljautve tmico sa rezešlo, a jo sum po sa žnjiem de kuonco življanjo zešlo. Marija Grah, 11.10.2023.
Post a Comment
Read more