Skip to main content

Na svom svoja

 



Kud voda je tekla

i opet će poteći,

žednom, stoljetnom koritu

nikada neće uteći!

Pa makar skretali je,

prelijevali,

potapali joj polja-

ona će opet,

u inat neljudima,

ostati NA SVOM SVOJA!

Rekoše da zbog vode,

u budućnosti,

ratovi će biti,

no priroda će pobrinuti se-

još će se ljudi pred njom kriti!

Kad navre, 

izbije,

naraste preko brana,

zaludu ljudske naprave-

poteći će

put mora slana!

Hoće li tada biti dosta?

Hoće li ikada čovjek stati?

Hoće li prestati

prirodi

vlast nametati?

Nije li u kamenu uklesano bilo

da između Ortoplina i Parentina

vrilo se 

dililo?

A vidi nas danas,

ni plemena dostojni nismo,

umislili neki da bogovi su,

njima ne vridi 

ni kamen

ni pismo! 

No trebali bi ipak

jednu stvar znati:

Nju vam nećemo

samo tako dati!


Marija Grah, 28. travnja 2023. 

Comments

Popular posts from this blog

Diše

  Neiživljena.  Zaključana.  Zatočena.  Neotkrivena.  Neistražena.  Na pola ostvarena.  Nepročitana.   Nesaslušana.  Tek dopola sebi znana. Neshvaćena.  Zanemarena.  Potisnuta.  Prevarena.  Sve to,  i mnogo više,  sve to  kroz stihove diše.  I biva tako,  svakoga dana,  od sviju,  pa i sebe,  potpuno izdana...  Marija Grah, 6.12.2023.

Prekrasna ženo..

  Prekrasna ženo,  Znam da se nikad nisi tako osjećala. Uvijek si pronalazila mane na sebi i nikada sebi nisi bila dovoljno dobra, ne onako kao druge oko tebe. Šutjela si iako si imala što za reći. Slušala si, iako si duboko u sebi osjećala da to ne želiš. Podcjenjivali su te i u tome si pronašla inat da ideš dalje. I drago mi je da jesi. Želim ti reći da ništa nije bilo uzalud, da su te tvoja upornost, inat i pamet doveli do onoga što si smatrala svojim ciljevima! Želim ti reći da je u redu predomišljati se, riskirati, imati drugačije vizije svoje budućnosti, hrabro ići naprijed unatoč okolini. U redu je! Ti si divna mlada žena! Gledam tvoje slike i svjesna sam kako te nisam znala prihvatiti. Nisam te znala voljeti. Ja sam jednostavno živjela s tobom, ne kroz tebe. Nisam te dovoljno cijenila. Dozvolila sam drugima da te definiraju. Ja nisam znala kako. Oprosti.. Obećajem da više neću postizati tuđe ciljeve, neću pogledati u ogledalo i pronalaziti ti mane, neću dati na tebe, neću šutje

Senje

  Ščere sam duge nie zaspala, kak da megla se spustila i nie mi mira dala.  Iskala sam senje, f nebe sam glediela, se sam zvezde prebrojila,  a same zaspati sam štiela.  Se sam f glave vrtela- kej je bile i kej bi.  Na vuru pogledavala- zabadave-  ni senji,  ni dneva ni.  Futem iskanju, čakanju i nemoći, senje su mi potihem  došle pred oči.  Gda sem zaspala?  Ne znam ni zdej.  Jedva sam se stala.  No,  daj me poglej.  Marija Grah, 29.12.2023.