Probuđena misao

Planeri,  dnevnici,  kalendari-  vrište sa svih strana:  Godina nova, novih 365 dana!  Rasprodaja vremena,  cjenkanje za novi ciklus.  Sve to skupa- čini se-  pomodarski cirkus.  Uzalud planeri i liste-  olovke samo križaju,  navike ostaju iste.  Nema se vremena  jer ne razgovaramo sami sa sobom.  Mi samo jurimo da sustignemo zapisano,  a ono nas čini robom... Legenda kaže da su nekada  ljudi pisali razglednice, čestitke, pisma.  Nije im za svaki dan trebala neka posebna lista.  Pamtili su, razmišljali,  na zemlji radeći o svemu su promišljali.  To je bila njihova terapija-  pisanje nevidljivih pisama.  Razgovor sa svojim bićem,  meditacija,  predaja,  osama.  Papira nije ni bilo,  važno se pisalo po škarnicli, zidu, drvetu.  Sve ostalo,  poput ovih stihova,  zapisali bi na nekog računa kuvertu.  Danas tišine nema,  stalno nam nešto serviraju,  a ljudi,  bez filtera,  uglavnom na sve pristaju.  Ali ja neću planer-  dajte mi papir bez rubrika, linija, dana.  Sve ostalo,  hvala vam,  mog

  Hladnoća,  studen,  praznina siva.  Sve oko mene besmisleno biva.  Tmina crna,  bezdan,  tišina.  Misli moje doziva divljina...  Lutaju,  istražuju,  izazivaju.  Probudi se,  kreni,  k sebi me dozivaju.  A otkud krenuti...  Marija Grah, 29.12.2023.

  Tijelo pamti svaki strah, neizvjesnost, očaj.  Pamti svaki podignut glas,  pogled pun prijekora,  pamti i u čemu je pronašlo spas.  Ne žele da ga melju, pritišću, prodaju mu prazne fraze,  uvjetujući svojim pravilima da ga pregaze.  Udalji se, odmakni,  od ljudi, situacija,  ako treba-  i od svijeta.  Tijelo se oporavlja samo u tišini. U svetoj tišini mudrost  cvjeta.  Marija Grah, 7.12.2023. 

  Jesen tu je.  S vjetrom ona note svira.  Melodiju nostalgije koja dušu dira.  Melodiju raskošnu, zlatnu,  toplu, podatnu.  Melodiju čežnje,  plodova, punine.  Melodiju mirisnih dunja,  rosnog grožđa i  kisele kupine.  Jesen tu je.  Šumama opojno miriše.  Livada zlatna,  ispod prvog njenog mraza,  spokojno  diše...  Marija Grah, 20.11.2023.

  Neiživljena.  Zaključana.  Zatočena.  Neotkrivena.  Neistražena.  Na pola ostvarena.  Nepročitana.   Nesaslušana.  Tek dopola sebi znana. Neshvaćena.  Zanemarena.  Potisnuta.  Prevarena.  Sve to,  i mnogo više,  sve to  kroz stihove diše.  I biva tako,  svakoga dana,  od sviju,  pa i sebe,  potpuno izdana...  Marija Grah, 6.12.2023.