Skip to main content

Mudrost

 


Tijelo pamti svaki strah, neizvjesnost, očaj. 

Pamti svaki podignut glas, 

pogled pun prijekora, 

pamti i u čemu je pronašlo spas. 


Ne žele da ga melju, pritišću, prodaju mu prazne fraze, 

uvjetujući svojim pravilima

da ga pregaze. 


Udalji se, odmakni, 

od ljudi, situacija, 

ako treba- 

i od svijeta. 

Tijelo se oporavlja samo u tišini.

U svetoj tišini

mudrost 

cvjeta. 

Marija Grah, 7.12.2023. 

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Diše

  Neiživljena.  Zaključana.  Zatočena.  Neotkrivena.  Neistražena.  Na pola ostvarena.  Nepročitana.   Nesaslušana.  Tek dopola sebi znana. Neshvaćena.  Zanemarena.  Potisnuta.  Prevarena.  Sve to,  i mnogo više,  sve to  kroz stihove diše.  I biva tako,  svakoga dana,  od sviju,  pa i sebe,  potpuno izdana...  Marija Grah, 6.12.2023.
Post a Comment
Read more

Prekrasna ženo..

  Prekrasna ženo,  Znam da se nikad nisi tako osjećala. Uvijek si pronalazila mane na sebi i nikada sebi nisi bila dovoljno dobra, ne onako kao druge oko tebe. Šutjela si iako si imala što za reći. Slušala si, iako si duboko u sebi osjećala da to ne želiš. Podcjenjivali su te i u tome si pronašla inat da ideš dalje. I drago mi je da jesi. Želim ti reći da ništa nije bilo uzalud, da su te tvoja upornost, inat i pamet doveli do onoga što si smatrala svojim ciljevima! Želim ti reći da je u redu predomišljati se, riskirati, imati drugačije vizije svoje budućnosti, hrabro ići naprijed unatoč okolini. U redu je! Ti si divna mlada žena! Gledam tvoje slike i svjesna sam kako te nisam znala prihvatiti. Nisam te znala voljeti. Ja sam jednostavno živjela s tobom, ne kroz tebe. Nisam te dovoljno cijenila. Dozvolila sam drugima da te definiraju. Ja nisam znala kako. Oprosti.. Obećajem da više neću postizati tuđe ciljeve, neću pogledati u ogledalo i pronalaziti ti mane, neću dati na tebe, neću šutje
Post a Comment
Read more

Senje

  Ščere sam duge nie zaspala, kak da megla se spustila i nie mi mira dala.  Iskala sam senje, f nebe sam glediela, se sam zvezde prebrojila,  a same zaspati sam štiela.  Se sam f glave vrtela- kej je bile i kej bi.  Na vuru pogledavala- zabadave-  ni senji,  ni dneva ni.  Futem iskanju, čakanju i nemoći, senje su mi potihem  došle pred oči.  Gda sem zaspala?  Ne znam ni zdej.  Jedva sam se stala.  No,  daj me poglej.  Marija Grah, 29.12.2023.
Post a Comment
Read more