Probuđena misao

Plavo nebo pod sivim je pahuljama spavalo, ranom zorom,  u tišini, mekani je prekrivač odgrnulo. Rastegnulo po svodu bijele sumaglice, zijevnulo pa  dozvalo sunce. Na tren se činilo kao da kiša će početi rominjati, ali se žuta boja razlila plavetnilom i počela grijati.. Ulice su automobilima zaživjele, ljude iz sna prenule,  bukom ispunile zrak i gužvom podigle oblak  prašine..  Sve juri  i kao da u tome uživa.  Bez predaha,  u potjeri za ljepotom,  neprestano ganjajuć obaveze,  nikad do kraja zadovoljni..  sa životom.

Sauke ljete, dien pe dien, Jounine sa desmiče- mi po ze njem. Jounico suma e tam dnavu peviedo, ko se bu kuhole- vač čaden dni zviedo. 'Izda ta ljete, druge ma marti na bu, Izda ta ljete, kie znu k ljetu kok bu!' I tok vač ne liete Jounine ja dien vači ed Bežićo f kolendoru sa čeljenieja siem! Dvojšastego sadmego zidu se si! Prouvo sa tikvenjočo zemiesi! Rujngljice, kuhoče, tunieri- pe ciele hiže sa zvenji! 'Vugni se, doj mi te, ko tuj stejiš! Triebe ja skečiti nie ko ma glediš!' Gozderice sa pe hiže vertiju, ko nej koj zgerele vekuoluk glediju! Tikvenjočo f ruolju, krumpier f panjefce, mase ne plehu, šelouto f zdelice. Fljatne sa uobed zgetovljo deklje sa Jounico z decu zebovljo. 'Izde jane Jounine ja prašle, kie znu a bu druge dašle. Zote nojte sa čemeriti, nojdite si cojto ze skup biti. F čousu ti prajde življanje ta, i ljete mine, lejti zo sa..' 

Gledam  ...bijelu tišinu,  u kojoj jutros, misao moja sjedi.. ...hladan povjetarac  što oblake po nebu razmješta i sunce zbog njega blijedi.. ...zemlju koja se ohladila,  nježnim se maglama pokrila,  u nebo pogled je uprla i za zrakama sunca zavapila.. Gledam ...oblačno ljetno jutro, što na jesensko nalikuje, osmijeh mi na lice izmami  jer duša moja  jeseni se  raduje.. 

Ponekad treba tišinu zarobiti, u njoj se izgubiti, u dubine njene zaroniti. Umiriti misli, oči zatvoriti, u bespuće praznine treba zaploviti. Ni danas ni sutra, ništa ne postoji.. Samo sad i ovdje tišina moj svijet zeleno oboji.. Miris šume i vlage, miris slatki opojne ciklame, zvuk vode kad riba proviri, zaustavljeno vrijeme miluje i smiri.. 

Hladna predvečerja okupana kišom. U suton su se oblaci sastali krišom. Ledenu su boju razlili nebom, livade su zelene prekrili srebrom. Magleni veo prostrli su usnulim bregima, navukli sive zavjese s bijelim pjegama.  Miris vlage ispunio je zrak prije sumraka,  neka tišina zastala je u pol koraka.  Do svitanja spokoj je grlio zvijezde,  a ja sam ih gledala kako se gnijezde.  Trepere, sjaje,  po svodu se rasipaju.  Čekajuć zoru,  oblacima se pokrivaju.  Fotografija: Starry Night Lauterbrunnen, Switzerland 🇨🇭 Photo by @butnomatter.theroadislife [IG]

Kapi rose na vlatima sjaje,  kližući po njima,  na rubu nestanka.  Svjetlucaju jutros,  na zrakama sunca,  njišući se na povjetarcu,  bez prestanka.  Odjednom,  bijela maglica iznad livade se podigla,  i nakon plesa sa zrakama sunca,  u čarobnoj tišini je iščezla.  Poput nijemog filma,  priroda se otkriva.  U tišini jutra,  magija života  se sakriva..  Tako jednostavno,  tako lijepo,  tako blizu,  a tako daleko.. 

Ner ja bile f Trokeštun iti Kok do bi ne muorje sa muorol vejziti. Nie go bile auto ni prof ze prof vaze  po sma stvori pukieroli tečne pe špoge- f tiem je tuorbumi nič nie bile bezvaze! Moti ja se pregledouvolo, eblieku num slejžilo  i bukvicu ečitolo: Skup se daržite,  kum idate glajdite.  Z cugo bu triebe f Kropine fljetne vun ziti  i ne autobusnu stunicu se pežuriti! Do sma već de Bednje dešli, manji je bile kok do sma f roj prešli! Tuj po tum z auto su funos gladeli  kie si,  koj si, znuti su šteli!  Ze krotki čausek autobus je dašel,  i ze por minut je kre baubičine hiže prašel!  Valjiki šipek pe zidu se spinjol,  a vart po se z mokem i kumilicu štimol.  Tie miris spuokojo f nuos mi je zišel  i etud de gnjes nie je edišel.  Nujljepše je manje do ne sva dveriše stunam,  rumeno spujstim,  edehnam  i tišinu pesluhnam.. 

Plavo platno  nebo je prostrlo.  U suton tihi sunčev kist ga dotaklo..  Razlilo sunce boje: modre, sive,  plavičaste,  bakrene, žute,  ružičaste..  Sad kistom po nebu šara,  sliku predvečerja stvara..  Tu i tamo zastane,  modru i sivu razmaže,  a bakrenu i žutu pojača da sunce u zalasku osjenča..  Ružičastom rubove sive išara  da toplinu predvečerja dočara.  A onda,  umorno od slikanja,  zaspe u kutu  do svitanja.. 

Klikće, viče,  nebom urliče.  Vjetar ga diže  visoko pod oblake.  Pada,  juri,  strmoglavo žuri..  Nemir širi,  visinama se šepiri.  Uznemiren  veseli se oluji  dok vjetar kroz krošnje drveća  neumorno struji.. 

Miris ljetne kiše,  nakon velike sparine,  ispunio je nebo,  otjerao vrućine..  Bijela sumaglica vrhove bregova prekriva,  u krošnje zelene se sakrila  pa kroz njih  i povrh njih  lebdi,  sunčeve zrake poziva k sebi.  A kad sunce svoje ruke pruži  i zrakama iznad sumaglice kruži,  ona se osipa  i u tom zagrljaju rastapa.  Pomiluje sunce krošnje stabala,  dotakne bubamaru što na vlati trave spava, kapljice rose što se u salati skriše  i  odjednom..  priroda prodiše.  Slika nam se, pred očima, promijeni,  raskoš prirode  tmurno vrijeme zasjeni..

Tienki, tardi, demoći, friški, zlotni ketouči..  Ne stuolnjoke baubičinem pečivoju,  jouhu mi f misli prizivojo.  Dišeći i gizdauvi,  izde mule i freštuk buju prauvi.  Do bobico nažek ne kumanu nebrusi,  plešec zvoudi i z melju go pejusi.  Te po ih prišegne,  zrieže kok mušino,  i z plašeco sa restepu-  kok pomučino..  Merkvico f vuode ne šporetu kipi,  'Izde mule suoli deni!' - bobico veli.  F vuodu sme ih hitile,  zmiešole i stuolnjok pesprovile. 'Zdaj ja triebe panjefcu zvoditi,  mousti funju diesti  i luk ne veće kemoude nerezoti.  Do se loukec fine zežori,  pe ciele kuhinje zediši,  vun go zemeš,  a f moust čeljanu popriku deneš!  Teder te zečinjole zmiešoj,  i palajku go f jouhu flievoj.' Boubičini riezunci izde mi zdaj dišiju..  Pred ječmi  mi čeljeno juhico  kipi..  Fjutre, fačer, f puol nuoć,  če bi štielo,  mo bi ih bobico zekuholo,  i jo bi ih,  z guštem,  pejielo.. 

Nekad samo treba zastati,  oči otvoriti,  misli otpustiti,  duboko disati  i sadašnjost pomirisati..  Sve se ionako stigne- ono što moraš,  ono što još ne znaš,  ono što nitko drugi ne može  jer ti sam ne želiš da to predaš..  I najčešće,  iako ti planove krojiš, stotinu ne predviđenih situacija  morat ćeš njima da pribrojiš.. Jer nije nama dano,  niti nam je znano,  u kojem smjeru  naša lađa ide. Mi smo samo mornari  što nas pokreću snovi dok netko gore našim jedrima plovi.  Zato stani,  duboko diši  i  sadašnjost  pomiriši..